Семинар водопривреде Србије „ Као по кап – више знања“, 17. по реду, чији је организатор ове године ЈВП „Србијаводе“, одражан је 04. 10. 20204. године у Кладову, а излагања су имали стручњаци водопривредних предузећа из свих региона Србије.
Представљено је укупно 20 радова, а представници ВД „Западна Морава“ д.о.о имали су два предстваника.
Циљ семинара је размена искуства, и унапређење знање у области водопривреде, боље функционисање у области водопривреде са циљем да се на изазове, а нарочито на поплаве и суше, правовремено реагује.
Снежана Прекић – дипл. инж. заштите од ерозије о уређења бујичних токова, инжењер за пројектовање и послове стручног надзора са темом: „ Елементарне непогоде на територији града Краљева, поплаве и клизишта – 2023. „
Бујичне поплаве су све учесталије, како у свету, тако и у Србији. Као природну појаву немогуће је спречити их, али предузимањем одређених мера, могуће је смањити ризик, а штетне последице које поплаве остављају за собом, значајно ублажити. Због обилних и дуготрајних падавина, које су се у мају и јуну 2023. године излучиле на територији града Краљева, дошло је до наглог пораста нивоа воде у рекама, а затим и до плављења (изливања вода из корита река), указујући на хитну потребу за већом спремности и јачањем отпорности у суочавању са оваквим катастрофама.
Општина Краљево је 2023. године претрпела велику материјалну штету у сектору инфраструктуре 349.632.500,00 и на водотоцима 2.реда 50.500.000,00. Губици у сектору инфраструктуре се огледају у ангажману на успостављању путне инфраструктуре у прекиду, одбрани од поплава на водотоковима и др. И процена је да износи око 50 милиона динара. Посебно се истичу штете које су настале у зони будуће трасе аутопута.
Поплаве у мају и јуну 2023. године активирала су многа клизишта. У раду је дат извештај о прегледу клизишта на територији општине Краљево, као и мере санације.
Виолета Петровић – дипл. инж. пољопривреде, инжењер за заштиту од ерозије и биолошке радове са темом: „ Отпорност на климатске промене“
Климатске промене односе се на дугорочне промене у температурама, падавинама и другим метеоролошким условима на Земљи. Ове промене могу бити природне (вулканске ерупције, соларна активност, природни циклуси), али у савременом контексту највише се дискутује о утицају људских активности (сагоревање фосилних горива, дефорестација, индустријска производња…).
Последице климатских промена укључују повећање глобалне температуре, топљење ледених капа, подизање нивоа мора, промене у обрасцима падавина и учесталост екстремних временских догађаја као што су суше, поплаве и урагани.
Решења за ублажавање климатских промена укључују смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште, прелазак на обновљиве изворе енергије, унапређење енергетске ефикасности и очување природних ресурса.
Буђење зелене свести код популације доводе до тога да коначно схватимо да је у природи спас и да је очување исте од књучног значаја за нашу егзистенцију.
У будућности је потребно припремити се са озбиљан рад, улагања и инветирања, размене искуства и примену нових технологија за спречавање негативних утицаја од климатских промена.
