Seminar vodoprivrede Srbije „ Kao po kap – više znanja“, 17. po redu, čiji je organizator ove godine JVP „Srbijavode“, odražan je 04. 10. 20204. godine u Kladovu, a izlaganja su imali stručnjaci vodoprivrednih preduzeća iz svih regiona Srbije.
Predstavljeno je ukupno 20 radova, a predstavnici VD „Zapadna Morava“ d.o.o imali su dva predstvanika.
Cilj seminara je razmena iskustva, i unapređenje znanje u oblasti vodoprivrede, bolje funkcionisanje u oblasti vodoprivrede sa ciljem da se na izazove, a naročito na poplave i suše, pravovremeno reaguje.
Snežana Prekić – dipl. inž. zaštite od erozije o uređenja bujičnih tokova, inženjer za projektovanje i poslove stručnog nadzora sa temom: „ Elementarne nepogode na teritoriji grada Kraljeva, poplave i klizišta – 2023. „
Bujične poplave su sve učestalije, kako u svetu, tako i u Srbiji. Kao prirodnu pojavu nemoguće je sprečiti ih, ali preduzimanjem određenih mera, moguće je smanjiti rizik, a štetne posledice koje poplave ostavljaju za sobom, značajno ublažiti. Zbog obilnih i dugotrajnih padavina, koje su se u maju i junu 2023. godine izlučile na teritoriji grada Kraljeva, došlo je do naglog porasta nivoa vode u rekama, a zatim i do plavljenja (izlivanja voda iz korita reka), ukazujući na hitnu potrebu za većom spremnosti i jačanjem otpornosti u suočavanju sa ovakvim katastrofama.
Opština Kraljevo je 2023. godine pretrpela veliku materijalnu štetu u sektoru infrastrukture 349.632.500,00 i na vodotocima 2.reda 50.500.000,00. Gubici u sektoru infrastrukture se ogledaju u angažmanu na uspostavljanju putne infrastrukture u prekidu, odbrani od poplava na vodotokovima i dr. I procena je da iznosi oko 50 miliona dinara. Posebno se ističu štete koje su nastale u zoni buduće trase autoputa.
Poplave u maju i junu 2023. godine aktivirala su mnoga klizišta. U radu je dat izveštaj o pregledu klizišta na teritoriji opštine Kraljevo, kao i mere sanacije.
Violeta Petrović – dipl. inž. poljoprivrede, inženjer za zaštitu od erozije i biološke radove sa temom: „ Otpornost na klimatske promene“
Klimatske promene odnose se na dugoročne promene u temperaturama, padavinama i drugim meteorološkim uslovima na Zemlji. Ove promene mogu biti prirodne (vulkanske erupcije, solarna aktivnost, prirodni ciklusi), ali u savremenom kontekstu najviše se diskutuje o uticaju ljudskih aktivnosti (sagorevanje fosilnih goriva, deforestacija, industrijska proizvodnja…).
Posledice klimatskih promena uključuju povećanje globalne temperature, topljenje ledenih kapa, podizanje nivoa mora, promene u obrascima padavina i učestalost ekstremnih vremenskih događaja kao što su suše, poplave i uragani.
Rešenja za ublažavanje klimatskih promena uključuju smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, prelazak na obnovljive izvore energije, unapređenje energetske efikasnosti i očuvanje prirodnih resursa.
Buđenje zelene svesti kod populacije dovode do toga da konačno shvatimo da je u prirodi spas i da je očuvanje iste od knjučnog značaja za našu egzistenciju.
U budućnosti je potrebno pripremiti se sa ozbiljan rad, ulaganja i invetiranja, razmene iskustva i primenu novih tehnologija za sprečavanje negativnih uticaja od klimatskih promena.
