14. april 1955. godine ostaće upamćen kao dan kada je doneta jedna strateška odluka od strane tadšnjeg Izvršenog veća Narodne Republike Srbije, a kojom je osnovana Reonska sekcija za zaštitu zemljišta od erozija i uređenja bujica sa sedištem u Kraljevu, delokrugom rada u slivu reke Ibar i Zapadne Morave, nizvodno od Čačka i reke Rasine. Ni sami donosioci odluke, meritokrate tog vremena, sigurno nisu mogli da pretpostave kakvu će istorijsku ulogu igrati ovo preduzeće, kasnije pod nazivom Vodoprivredna organizacija „Erozija“ Kraljevo, a od 1976. godine pod nazivom „Zapadna Morava“ Kraljevo kakvo poslovno ime nosi do dana današnjeg, samo menjajući pravnu formu.
Iako je osnovna svrha ovog preduzeća odbrana od poplava i zaštita građanstva i njihove imovine na pomenutim slivovima reka, zlatnim slovima se upisalo u istoriju grada Kraljeva kada je svojim transporterima 13. novembra 1982., oko 13 i 30 č, vratilo spomenik posle dvadeset i dve godine na Trg srpskih ratnika, najprepoznatljiviji simbol grada Kraljeva – popularnog „Milutina“ svedoka naše naravi, postamenta koji je za kraljevčane poput Ajfelovog tornja u Parizu za Francuze. Time je ispoštovan dug prema soluncima koji su otišli u večnost da bi mi imali budućnost ali i volja ogromne većine građana Kraljeva na referendumu. Kucalo je na vrata neko drugo vreme, kada tajne odlaze u zaborav i postaju deo javnog prostora, a demokratija i sloboda kao vrednosti postaju svetlo koje se nazire na kraju tunela.
Ipak vratimo se na suštinu ove priče, šta zapravo karakteriše Vodoprivredno društvo Zapadnu Moravu i zašto se o njima piše u ovom trenutku? Kad su vodostaji niski i kad nema previše kiše, društvo radi u tišini i daleko od očiju javnosti. Pod lupu ipak dolazi prilikom vanrednih situacija kada od njihovog pregalaštva zavise imovina i životi građana, kada se na delu vidi kakav su posao obavili između dve nepogode, što su poslednje katastrofalne poplave januara 2022, i posebno juna 2023. pokazale, a to je da se radi o subjektu od posebnog značaja za bezbednosni sistem od koga zavisi dobar deo centralne Srbije, sa posebnim aspektom na Grad Kraljevo. Ovo preduzeće, sa inače malim fizičkim i materijalnim resursima, ali izuzetnim kadrovskim i organizacionim sposobnostima činilo je, bez velike pompe, velika dela za meštane različitih naselja na teritoriji grada Kraljeva. Posebno ćemo pod „apostrof“ staviti naselje Adrane u zoni mosta na Musinoj reci za potrebe ovog teksta. Zaposleni ovog preduzeća obavljali su 24 – časovno dežurstvo u noći između 14/15 juna kada je stigao poziv od strane JVP „Srbijavode“ Beograd da se sagleda situacija i donese odluka o akciji na magistralnom mostu na Musinoj reci (pritoka Zapadne Morave) u naselju Adrani. Pobesnela bujica izgledala je kao uzburkano more, oko 02. ujutru, pretila je da prodre u naselje i ugrozi javne ustanove: Poštu, Školu, Zdravstvene stanice, ali i celo naselje Grdicu i pomenute Adrane. Iako je reč o putnoj infrastrukturi, dakle ne o vodoprivrednom objektu, da bi se pružila pomoć gradu i ugroženim naseljima, doneta je odluka o hitnoj intevenciji. Pre svega neki obični ljudi koji žive pošteno od svog rada, koji uče konstantno i unapređuju svoje znanje, misle svojom glavom, stručni, iskusni profesionalaci, koji vole svoj posao, koji daju sebe za našu zajednicu, uspeli su brzom intervencijom da spasu čitava naselja, dok je dobar deo meštana bio u dubokom snu i samo je mogao da sanja šta se zaista zbiva u tom trenutku. Njih desetak prošlo je policijske barikade na mostu i zauzelo raspored za slaganje džakova, a onda je na red, u sekundi, po komandi pristigla mehanizacija, jedan, drugi, treći kamion, kao na traci su se menjali i nasipali otvorene čepove na mostu…Akcija je izgledala kao „mala Brusilovljeva ofanziva“ taktika, koja se oslanjala na udaru elitnim malim jedinicama po slabim tačkama neprijatelja. Zatim bi glavnina snaga (mehanizacija u ovom slučaju) koristila slabe tačke u neprijateljskoj odbrani i kroz stvorene rupe bi razbijala neprijateljsku liniju odbrane na širokom frontu (bujica). Mehanizacija je zaista, zajedno sa napunjenim i naslaganim džakovima napravila privremeni nasip i sprečila prodor bujice oko 03. ujutru 15.06.2023. slika u prilogu ispod:
Povratak u mehanizaciju, nakon uspešno obavljenog zadatka, propraćen je ovacijama od strane zaposlenih koji su došli ujutru da preuzmu smenu. Ovacije, za naše male heroje, naše kolege koji si rizikovali i bili hrabri, s obzirom na blizinu nabujale vode, kad niko drugi nije smeo, a možda nije ni mogao. Još jedna mala, ali za njih velika pobeda nad prirodnom nepogodom, još jedna dobijena bitka, ali ne i borba koja se vodila narednih 5 dana sa nabujalim rekama na teritoriji Novog Pazara, Brusa, Kraljeva, Trstenika, gde je operativno područje u nadležnosti VD“Zapadna Morava“ shodno Opštem i operativnom planu za odbranu od poplava.
Nasip na mostu koji su napravili zaposleni VD „Zapadna Morava“ ispostaviće se kao vitalna brana koja je onemogućila prolazak bilo kakvih vozila na drugu stranu, ugrožavanje života učesnika u saobraćaju i eventualnu katastrofu, s obzirom da se most srušio 3 sata nakon ove intervencije. Slika ispod:
Mnogi govore da je viteštvo mrtvo, fosil prošlih epoha, odnešen strujom novog vremena. Ipak prethodni događaji govore da ovaj kod ponašanja nije izumreo, da postoje neki ljudi koji „samo rade svoj posao“ ali koji čvrsto stoje pred nevoljom i nesrećom, a sve to dok neguju duh saosećanja i poniznosti, čast i osećaj dužnosti i samopožrtvovanja prema opštem dobru i idejama većim od pojedinca.
Ljudi koji rade u VD „Zapadnoj Moravi“ doo, pokazali su disciplinovanost, odgovornost, organizovanost, hrabrost u situaciji koja je od njih zahtevala reakciju, pravičnost, osećaj dužnosti i samopožrtvovanja, što su viteške bezvremene vrline. Položili su garancije svojim znanjem državi, po ko zna koji put, da može da računa na njih, da će oni posao obavljati na način propisan Zakonom o vodama, ostvarujući nacionalni i privredni interes, poštujući sve standarde kvaliteta i vršiti trajnu zaštitu stanovništva. I da, ostaju tiha avangarda, naši čuvari…da ih se ponekad setimo i pomenemo i kad prođe opasnost.
Mnogi govore da je viteštvo mrtvo, fosil prošlih epoha, odnešen strujom novog vremena. Ipak prethodni događaji govore da ovaj kod ponašanja nije izumreo, da postoje neki ljudi koji „samo rade svoj posao“ ali koji čvrsto stoje pred nevoljom i nesrećom, a sve to dok neguju duh saosećanja i poniznosti, čast i osećaj dužnosti i samopožrtvovanja prema opštem dobru i idejama većim od pojedinca.
Ljudi koji rade u VD „Zapadna Morava“ DOO, pokazali su disciplinovanost, odgovornost, organizovanost, hrabrost u situaciji koja je od njih zahtevala reakciju, pravičnost, osećaj dužnosti i samopožrtvovanja, što su viteške bezvremene vrline. Položili su garancije svojim znanjem državi, po ko zna koji put, da može da računa na njih, da će oni posao obavljati na način propisan Zakonom o vodama, ostvarujući nacionalni i privredni interes, poštujući sve standarde kvaliteta i vršiti tajnu zaštitu stanovništva. I da, ostaju tiha avangarda, naši čuvari…da ih se ponekad setimo i pomenemo i kada prođe opasnost.